Дијалог уметности и психологије:
филм – књижевност – музика
Три изузетна филма, три значајна књижевна дела и једно заједничко питање: шта нам уметност открива о људској психи?
Замислите филмску сцену у којој музика не прати само радњу, већ открива унутрашње стање ликова, њихове конфликте, страхове и тренутке слободе. Управо такве тренутке овај пројекат ставља у центар пажње.
Пројекат „Дијалог уметности и психологије: филм – књижевност – музика“ истражује везу између три уметничка језика – књижевности, филма и музике – кроз психолошку анализу њихових наратива.
Кроз пажљиво одабрана ремек-дела светске кинематографије публика има прилику да открије како се књижевни текст трансформише у визуелни и звучни наратив и како музика постаје један од најснажнијих психолошких елемената филма.
Центар за примењену психологију пријавио је овај пројекат на конкурс за финансирање програма у култури и надамо се да ће, уз подршку, бити реализован и представљен публици у Крагујевцу.
Зашто су изабрани управо ови филмови
Шта се дешава када се једно књижевно дело претвори у филм? Шта се мења у причи, а шта остаје исто? И на који начин музика мења начин на који доживљавамо сцену?
Филмови „Паклена поморанџа“ (A Clockwork Orange, Стенли Кјубрик / Stanley Kubrick, 1971), „Лет изнад кукавичијег гнезда“ (One Flew Over the Cuckoo’s Nest, Милош Форман / Miloš Forman, 1975) и „Буђења“ (Awakenings, Пени Маршал / Penny Marshall, 1990) изабрани су јер на изузетно јасан начин повезују три уметничка језика који стоје у самом поднаслову пројекта: књижевност, филм и музику.
Сва три филма настала су на основу значајних књижевних дела – романа Ентонија Берџеса (Anthony Burgess), Кена Кесија (Ken Kesey) и Оливера Сакса (Oliver Sacks). Публика тако има прилику да прати како се књижевни наратив трансформише у визуелни језик филма и како редитељска интерпретација мења начин на који разумемо причу.
Истовремено, у овим филмовима музика има посебну улогу. Она није само звучна подлога, већ активни део наратива који открива психолошке слојеве ликова, појачава драму и мења емоционални доживљај појединих сцена. Музика у овим филмовима није само звучни елемент, већ важан драматуршки инструмент који утиче на начин на који гледалац доживљава лик, атмосферу и ток радње.
Како изгледају трибине?
Пројекат је осмишљен као циклус од три тематске трибине које комбинују кратко уводно излагање, пројекцију филма и разговор са публиком након пројекције.
На почетку сваке трибине публика добија неколико питања која може да прати током гледања филма. Та питања помажу гледаоцима да уоче детаље који често остају непримећени – од улоге музике у појединим сценама до суптилних психолошких промена код ликова.
Након пројекције следи дискусија у којој учесници заједно анализирају шта су приметили и како филм, музика и књижевни текст заједно обликују наратив. На тај начин гледање филма постаје активан процес откривања.
Филмови о којима разговарамо:
Паклена поморанџа (A Clockwork Orange, 1971)
Трибина анализира однос између романа Ентонија Берџеса (Anthony Burgess) и филмске адаптације редитеља Стенлија Кјубрика (Stanley Kubrick). Посебна пажња посвећена је психолошким темама слободе, контроле и условљавања личности, као и улози класичне музике – пре свега Лудвига ван Бетовена (Ludwig van Beethoven) и Ђоакина Росинија (Gioachino Rossini) – у изградњи снажног филмског наратива.
Лет изнад кукавичијег гнезда (One Flew Over the Cuckoo’s Nest, 1975)
Кроз анализу романа Кена Кесија (Ken Kesey) и филмске адаптације редитеља Милоша Формана (Miloš Forman) ова трибина отвара питања односа појединца и система, психолошке манипулације и границе личне слободе, као и улоге музике у стварању атмосфере и наглашавању унутрашњих конфликата ликова.
Буђења (Awakenings, 1990)
Трибина се бави односом између књиге Оливера Сакса (Oliver Sacks) и филмске адаптације редитељке Пени Маршал (Penny Marshall). Фокус је на психолошким и емоционалним аспектима приче о пацијентима који се после дугог стања између свести и несвести поново суочавају са животом и сопственим идентитетом.
Циљ пројекта
Циљ пројекта је да покаже како књижевност, филм и музика функционишу као међусобно повезани системи уметничког изражавања.
Кроз анализу уметничких дела публика има прилику да боље разуме психолошке слојеве уметности, развије критичко размишљање о друштвеним и моралним питањима и открије улогу музике као важног елемента филмског наратива.
Циљна група
Пројекат је намењен пунолетним грађанима заинтересованим за културу и уметност, а посебно љубитељима филма, музике и књижевности, културним радницима, професорима и наставницима, као и студентима уметничких факултета, психологије и медицине.
Уколико пројекат добије подршку, позивамо све љубитеље филма, књижевности и музике да нам се придруже у овом циклусу трибина и заједно са нама истраже како уметност може открити дубље слојеве људске психе.
Овај циклус филмских трибина у Крагујевцу посвећен је односу филма, књижевности, музике и психологије и намењен је свима који желе да дубље разумеју уметност и њен утицај на људску психу.
Dialogue Between Art and Psychology: Film – Literature – Music
Three remarkable films, three important literary works, and one central question: what can art reveal about the human mind?
Imagine a film scene in which music does not merely accompany the action, but reveals the inner states of the characters – their conflicts, fears and moments of freedom. These are precisely the kinds of moments this project seeks to explore.
The project “Dialogue Between Art and Psychology: Film – Literature – Music” examines the relationship between three artistic languages – literature, film and music – through a psychological interpretation of their narratives.
Through carefully selected masterpieces of world cinema, the audience will have the opportunity to discover how literary texts are transformed into visual and musical narratives, and how music becomes one of the most powerful psychological elements of film.
The Center for Applied Psychology has submitted this project to a cultural funding call and hopes that, with support, it will soon be realized and presented to audiences in Kragujevac.
Why These Films Were Chosen
What happens when a literary work becomes a film? What changes in the story, and what remains the same? And how does music influence the way we perceive a scene?
The films “A Clockwork Orange” (Stanley Kubrick, 1971), “One Flew Over the Cuckoo’s Nest” (Miloš Forman, 1975), and “Awakenings” (Penny Marshall, 1990) were selected because they clearly connect the three artistic languages highlighted in the project’s subtitle: literature, film and music.
All three films are based on significant literary works – novels by Anthony Burgess, Ken Kesey, and Oliver Sacks. Through them, the audience can follow how a literary narrative is transformed into the language of cinema and how a director’s interpretation reshapes the meaning of the story.
At the same time, music plays a particularly important role in these films. It is not merely a background element but a dramatic and psychological tool that reveals deeper layers of the characters, intensifies the emotional atmosphere, and shapes the viewer’s experience of the narrative.
How the Film Discussions Are Structured
The project is designed as a cycle of three thematic film discussions combining a short introductory presentation, a film screening, and a discussion with the audience afterward.
At the beginning of each session, participants receive a few guiding questions to consider while watching the film. These questions help viewers notice details that often remain unnoticed – from the role of music in specific scenes to subtle psychological changes in the characters.
After the screening, a conversation with the audience follows, where participants reflect on what they observed and discuss how film, literature, and music interact in shaping the narrative. In this way, watching a film becomes an active process of discovery.
Films Featured in the Project
A Clockwork Orange (1971)
This session explores the relationship between Anthony Burgess’s novel and Stanley Kubrick’s film adaptation. Particular attention is given to psychological themes of freedom, control, and behavioral conditioning, as well as to the role of classical music – especially Ludwig van Beethoven and Gioachino Rossini – in shaping the film’s powerful narrative.
One Flew Over the Cuckoo’s Nest (1975)
Through an analysis of Ken Kesey’s novel and Miloš Forman’s film adaptation, this discussion addresses themes such as the relationship between the individual and institutional systems, psychological manipulation, and the limits of personal freedom, as well as the role of music in creating atmosphere and emphasizing the internal conflicts of the characters.
Awakenings (1990)
This discussion focuses on the relationship between Oliver Sacks’s book and Penny Marshall’s film adaptation. It explores the psychological and emotional dimensions of the story of patients who, after years of living in a state between consciousness and immobility, are suddenly confronted with life and their own identity.
Project Goals
The aim of the project is to demonstrate how literature, film and music function as interconnected systems of artistic expression.
Through the analysis of these works, audiences can gain a deeper understanding of the psychological layers of art, develop critical thinking about social and ethical questions, and recognize the important role music plays within the narrative structure of film.
Target Audience
The project is intended for adults interested in culture and the arts, particularly film, music and literature enthusiasts, cultural professionals, teachers and professors, as well as students of the arts, psychology, and medicine.
If the project receives support, we invite all lovers of film, literature and music to join us in this series of discussions and explore together how art can reveal deeper layers of the human psyche.
This cycle of film discussions in Kragujevac is dedicated to exploring the relationship between film, literature, music and psychology and is intended for everyone interested in understanding the deeper connections between art and the human mind.